Фетије је опуштен лучки град на тиркизној обали Турске, где се планине прекривене боровима спуштају до мирних увала, ликијске гробнице гледају на марину, а најпознатија лагуна у земљи удаљена је тек кратку вожњу.
RegistracijaФетије се налази на југозападу Турске, у провинцији Мугла, на широком заливу који штите острва и окружују високе планине. У антици је то био Телмесос, један од градова Ликије, а гробнице уклесане у литице изнад града и данас су његов најпознатији симбол. Земљотреси, нарочито онај из 1957. године, уништили су велики део старог града, па је већина онога што данас видите релативно нова, ниска и изграђена око луке. Град живи током целе године, са недељном пијацом и живим чајџиницама у баштама, али је и полазна тачка ка неким од најлепших предела Медитерана: лагуни Олудениз, Долини лептира, кањону Сакликент и првим етапама Ликијске стазе. Валута је турска лира. Лета су дуга и врела, море је топло од касног пролећа до јесени, а излети бродом, барови на плажи и стара чаршија олакшавају разговор са другим путницима.
Петнаестак километара јужно од града, Олудениз је слика коју већина људи има о овој обали. Дуга шљунковита плажа Белџекиз гледа на отворено море испод обронака Бабадага, а Плава лагуна одмах поред ње заштићени је парк природе са мирном, плитком и веома бистром водом, идеалном за лагано купање. За улаз у лагуну плаћа се мала накнада. Лети дођите рано и останите до касног поподнева да видите како параглајдери слећу на плажу.
На падини недалеко од града стоје рушевине Кајакоја, некада грчког села Левиси. Његови становници отишли су 1923. године разменом становништва између Грчке и Турске, а на падини су остале стотине камених кућа без крова и две цркве. Шетња међу њима тиха је и дирљива. Неколико породичних ресторана у долини нуди гозлеме и домаћу храну, а обележена стаза преко брда води до Олудениза за отприлике два сата.
Уклесана у литицу изнад града у четвртом веку пре нове ере, Аминтасова гробница има прочеље малог јонског храма и најлепша је од ликијских гробница у стенама у Фетијеу. До ње воде степенице, а поглед на кровове, луку и залив вредан је труда, нарочито у залазак сунца. Доле у граду можете видети остатке римског позоришта Телмесоса близу луке и камене саркофаге усред сасвим обичних улица.
Уска долина затворена високим литицама која се отвара ка малој плажи, Долина лептира име дугује лептирима и ноћним лептирима који се ту окупљају лети. Стаза кроз дрвеће води до водопада на дну долине. Безбедан начин да стигнете тамо јесте бродом из Олудениза, кратком и предивном вожњом уз обалу. Стрма стаза која се спушта из села изнад опасна је и не препоручује се.
Отприлике сат времена од града, Сакликент је дубок и узак кањон који је издубила планинска река. Од улаза дрвена стаза води у клисуру, а одатле настављате пешке кроз ледену воду, понекад до колена, између стена високих стотинама метара. Обуците обућу која сме да се покваси. У рано пролеће, када се снег топи, вода може бити превисока за улазак, па су лето и рана јесен најбоље време. Ресторани изграђени изнад реке служе пастрмку и гозлеме.
Паспатур је стара чаршијска четврт у центру града: мала мрежа сокака у хладу лозе и тенди, пуна радњи, продаваца ћилима, чајџиница, кафића и барова, а ту је и историјски турски амам. Одмах иза ње лучко шеталиште пролази уз марину, где се дрвени гулети спремају за излете, а мештани увече шетају.
Рибља пијаца у центру града једна је од најпријатнијих традиција Фетијеа. У средини су тезге рибара, а свуда около ресторани са столовима напољу. Рибу или плодове мора изаберете на тезги, суседни ресторан их припреми за малу накнаду и послужи уз салате, мезе и хлеб. Атмосфера је бучна, срдачна и жива до касно.
Увече сокаци Паспатура постају срце градског ноћног живота. Мали барови са столовима на улици, музика уживо, коктел-барови и кровне терасе нижу се једни до других, а публика меша мештане и путнике. Атмосфера је више опуштена него дивља, а прелазак из једног бара у други део је забаве.
Северно од центра, Чалиш је дуга плажа са шеталиштем пуним кафића, ресторана и барова. Позната је по заласцима сунца, када сунце залази иза острва у заливу, а небо постаје наранџасто и ружичасто. Лети мали водени таксији возе између луке и Чалиша, па је и сама вожња део вечери.
Олудениз уз обалу има барове на плажи и ресторане који су лети отворени до касно, а вече је тамо мирно и пријатно после дана уз море. На брду изнад, Хисарону има живахнију улицу са баровима и клубовима, омиљену међу млађим посетиоцима и групама пријатеља. Долмуш-минибуси у сезони возе до касно између Фетијеа, Хисаронуа и Олудениза.
Сваког уторка велика пијаца испуни простор уз канал у граду. Ту су тезге са воћем, поврћем, зачинима, сиром, маслинама и текстилом, а мештанке на лицу места пеку свеже гозлеме. Шарена је и потпуно локална, а најлепша је ујутру, пре врућине.
Бабадаг, планина која се уздиже готово две хиљаде метара изнад Олудениза, једно је од најпознатијих места за параглајдинг на свету. Тандем-летови са искусним пилотом полећу високо са планине и лебде око пола сата изнад лагуне пре слетања на плажу. Искуство није потребно. Изаберите лиценцирану фирму, а ако радије остајете на земљи, на планину се сада пење и жичара само због погледа.
У сезони дрвени бродови сваког јутра испловљавају из луке на целодневни излет међу острвима и увалама Фетијског залива. Брод се неколико пута зауставља да бисте се окупали у бистрој води, ручак се обично служи на броду, а враћате се касно поподне. То је један од најлакших начина да упознате друге путнике.
Ликијска стаза је дуга пешачка рута од више од петсто километара која почиње код Олудениза и прати обалу ка Анталији. Не морате да је пређете целу: прве етапе, кроз борове шуме и села високо изнад мора ка Фаралији и Кабаку, одличне су једнодневне шетње. Пролеће и јесен су најбоља годишња доба, а лети је боље кренути веома рано.
Посета турском купатилу једноставно је и аутентично задовољство. У историјском амаму у Паспатуру и у другим амамима у граду опуштате се на топлом мермерном камену, а затим следе пилинг и масажа пеном. То је добар начин за одмор после планинарења или дана на броду.
Почните дан дугим турским доручком од сира, маслина, парадајза, јаја, меда и свежег хлеба. Током дана пробајте гозлеме, танки пуњени хлеб печен на сачу, а увече поделите мезе и рибу са роштиља. Чај се нуди свуда и природан је начин да започнете разговор.
Мај, јун, септембар и октобар најбољи су месеци: топли дани, море пријатно за купање и мање гужве. Јул и август веома су врели, често знатно изнад тридесет степени, а плаже и излети бродом пуни су људи, па је најбоље бити активан ујутру и увече. Зима је блага и кишовита; многи објекти на плажи се затварају, али град остаје жив.
Аеродром Даламан удаљен је путем отприлике четрдесет пет минута, а возе аутобуси усклађени са летовима и таксији. У околини су долмуш-минибуси главни превоз: јефтини су и чести и повезују град са Чалишем, Олуденизом, Хисаронуом, Кајакојем и Сакликентом; плаћате возачу и можете замолити да изађете било где на траси. Лети водени таксији возе између луке и Чалиша.
Локални језик је турски, али енглески се широко говори у хотелима, ресторанима, на бродовима и у радњама, а многи говоре и мало немачког или руског. Многе речи, попут чаршије, сокака, ћилима, чаја или кафе, звучаће вам познато. Једноставно «мерхаба» за поздрав и «тешекирлер» за захвалност увек се цене. Гостопримство је искрено: у радњама вам често понуде чашу чаја, а људи су радознали и љубазни. Излети бродом, параглајдинг, групне шетње, рибља пијаца и барови Паспатура природна су места за упознавање других путника.
Фетије има велику заједницу страних становника, многи од њих Британци, који живе у Чалишу и у селима око града, а лети је пун путника свих узраста. Млађи посетиоци често одседају у Олуденизу и Хисаронуу, док центар града, лука и Паспатур привлаче оне који траже локалнији угођај. Кафићи уз марину, шеталиште у Чалишу и барови Паспатура главна су места окупљања, а излети бродом и планинарске групе лаки су начини за упознавање људи.
Јесте. Град је безбедан, опуштен и лако га је обићи долмушем, а излети бродом, параглајдинг, групне шетње и рибља пијаца олакшавају упознавање других људи. Смештај иде од једноставних пансиона и хостела до хотела, и у граду и у Олуденизу.
Четири или пет дана довољно је за град, Олудениз, Кајакој и Долину лептира и један излет бродом. Са недељу дана или више можете додати Сакликент, лет параглајдером и неколико етапа Ликијске стазе или једноставно успорити и уживати у мору.
Зависи од тога шта тражите. Град је локалнији, са луком, Паспатуром, рибљом пијацом и лаким везама на све стране. Олудениз је тик уз плажу и лагуну и више је усмерен на одмор. Пошто долмуш између њих вози често, многи одседну на једном месту, а посећују друго.
Цене су умерене у поређењу са многим медитеранским одредиштима, иако су више у Олуденизу и у главној сезони. Валута је турска лира и картице се широко прихватају, али имајте нешто готовине за долмуш, пијаце и мале ресторане. Јести тамо где једу мештани и возити се долмушем држи трошкове ниским.
Узмите брод из Олудениза, који у сезони вози неколико пута дневно; тамо се заустављају и неки излети бродом. Не покушавајте да се спустите стазом низ литицу из села изнад: веома је стрма и тамо су се већ дешавале несреће.
Фетије је генерално безбедан, а овде важе иста једноставна правила као и другде: први пут се нађите на прометном јавном месту, реците пријатељу куда идете и сами организујте повратак кући. Шеталиште у Чалишу, кафићи уз марину, рибља пијаца и барови Паспатура природна су места за први сусрет.